Превент хлеб

О ПРЕВЕНТ ХЛЕБУ

И ИЗВОД ИЗ КЛИНИЧКЕ СТУДИЈЕ

Хлеб Превент је нови нутритивно високовредни производ, резултат истраживања тима људи са дугогодишњим искуством и знањем на пољу припреме врхунских пекарских производа.

Хлеб Превент се издваја квалитетом захваљујући првенствено састојцима који улазе у његов састав. Нема додате природне нити вештачке боје, боја производа потиче искључиво од додатих сировина.

Новија истраживања говоре у прилог благотворног деловања влакана која улазе у састав овог производа. Осим нерастворљивих влакана овај хлеб чини посебним то што у његов састав улазе и растворљива дијетална влакна-пребиотици. Предности употребе пребиотика који улазе у састав хлеба Превент укључују метаболичку подршку, низак гликемијски индекс бољу апсорпцију минерала, бољу искористљивост витамина и олакшану пробаву. Пребиотици обезбеђују енергију, али не подижу ниво шећера у крви, па су због тога корисни за дијабетичаре, повећавају комплетан имунитет организма.

Када се говори о високом извору влакана у хлебу Превент мисли се на производ који има низак гликемијски индекс. ГИ означава садржај шећера у крви после јела. Храна ниског ГИ, наспрам хране високог ГИ утиче на спорије повишење, али и спорије снижавање шећера у крви, делујући примарно на одржавање повољне хомеостазе шећера у телу. Интересантно, независно о количини намирница, њен ГИ остаје непромењен.

Хлеб Превент може се декларисати на основу својих карактеристка као хлеб са високим садржајем влакана (7,18г/100г) и 2,5г/100 г растворљивих влакана, као хлеб са високим садржајем протеина и као хлеб са ниским садржајем засићених масних киселина 0,23г/100г (Према важећем Правилнику о декларисању означавању и рекламирању хране, Службени гласник РС 85/2013 и 101/2013)

Упоредни приказ нутритивних вредности за стандардни бели хлеб и Хлеб Превент

БЕНЕФИТИ УПОТРЕБЕ ХЛЕБА ПРЕВЕНТ СУ СЛЕДЕЋИ:

♥ Пребиотски ефекат

Хлеб Превент садржи дијетална влакна растворљива у води која су дефинисана као пребиотици. Пребиотици су несварљиви састојак хране који повољно утиче на домаћина селективном стимулацијом раста и/или активности једне или ограниченог броја корисних бактерија у дебелом цреву што побољшава здравље домаћина. Слично пробиотицима, пребиотици припадају класи »хране дебелог црева« тј. хране која је ушла у дебело црево и служи као супстрат ендогених бактерија дебелог црева које организам снабдевају енергијом, метаболичким супстратима и есенцијалним микронутриентима (Gibson i Roberfroid, 1995.).

Да би био класификован као пребиотик, састојак хране влакно мора задовољавати следеће услове:

• да се не хидролизује, нити да се апсорбује у горњем делу гастроинтестиналног система
• да селективно стимулише раст потенцијално корисних бактерија у дебелом цреву (бифидобактерија и ЛАБ)
• да спречава раст патогена и вируленцију (заразност), дајући системске ефекте који могу користити здрављу.

Клиничка студија која је спроведена на две групе људи, показала је да је код групе која је уносила 10г на дан пребиотских влакана у односу на контролну групу која их није уносила, уочен значајан пораст пробиотских култура бифидобактерија и бактерија млечне киселине ЛАБ. Ове пробиотске културе доприносе имунитету и општем добром здрављу организма. За повећање броја бактерија млечне киселине, и специфично бифидобактерија, у пробавном систему неопходни су пребиотици (Charbut at al 2003.).

♥ Регулише ниво шећера у крви

Акација гума као извор пребиотских влакана је успешно тестиран на здравим као и на људима оболелим од дијабетеса типа 2 због утицаја на пост-прандијалну гликемију (садржај шећера после јела).

Према Европској агенцији за сигурност хране, производ који је извор растворљивих влакана, смањује пост-прандијални гликемијски и инсулински индекс приликом замене шећера у храни и пићима.

Растворљива дијетална влакна могу повољно деловати у третману дијабетеса типа 2 (Riccardi i Rivellese 1991.) и (Riccardi 1998.) су установили да дијета богата влакнима (природног порекла) током дужег периода показује користан учинак на дијабетичаре.

Упоређујући дијету сиромашну угљеним хидратима и влакнима, а с једнаком количином масти, са дијетом богатом влакнима, установљено је значајно побољшање нивоа количине глукозе у крви (смањење за око 25%). Такође количина ЛДЛ холестерола (low density lipid cholesterol) била је смањена за око 25%.

Клиничку студију коју је спровео Универзитет у Сиднеју, 2007. на 12 здравих људи при чему су упоређивали гликемијски и инсулински индекс када су уносили дневно по 50 г угљених хидрата који садржи 50 г глукозе у хлебу као (контролна група) без додатих пребиотских влакана, упређујући са резултатима када се дода 6% и 11% пребиотских влакана. Дошли су до резултата да када се дода у хлеб 6% пребиотских влакана, гликемијски индекс се смањио за 11,5%, а инсулински индекс за 19,1%, док конзумирањем 11% пребиотских влакана гликемијски индекс се смањио за 16,6 %, а инсулински индекс за 26,4%.

Клиничка студија коју је спровео Институт за исхрану Москва, 2004. на 14 особа са прекомерном тежином оболелих од дијабетес типа 2, који су користили дневни унос од 15 г дијеталних влакана у хлебу имали су 18,6% мањи гликемијски инекс у односу на групу која је конзумирала хлеб без дијеталних влакана.

Снажно смањење инсулинемије такође може значити и смањење шећера које се може потенцијално метаболизовати као телесна маст. Ово је примећено у 2. студије спроведене на пацовима који су добијали храну са и без пребиотских влакана акација гуме.

Доказано је да пребиотска дијетална влакна акација гума контролишу ефекте глукозе на повећање телесне тежине (Nasir et al. 2010 i Ushida et al. 2011).

Истраживачи су открили и то да уколико се пребиотици у храни редовно узимају, могу смањити апетит и ризик од дијабетеса типа 2, будући да доприноси одржавању нивоа глукозе у крви.

Клиничка студија из 2003. године (Cherbut et al) је показала високу дигестивну толеранцију на растворљива влакна. Студија указује да се гастроинтестинални ефекти уочавају чак и када се растворљива влакна конзумирају у високим дозама и показују бифидогену активност.

Доказано је да је толерантни унос до 30г / дан пребиотских дијеталних влакана, али чак унос од 50г/ дан није изазвао никакве пробавне проблеме, надимање, абдомалне грчеве и дијареју.

Студија је такође показала да дијетална влакна растворљива у води, употребом од 10г / дан стимулише раст млечне киселине и имају пребиотички ефекат.

♥ Антоксидативно дејство пребиотика који улазе у састав Превент хлеба

Доказано је да пребиотска дијетална влакна позитивно утичу на цревне бактерије одговорне за производњу кратколанчаних масних киселина (СЦФА), посебно бутирата и пропионата. Пребиотички ефекат дијететских влакана повећава раст специфичних бактерија које имају важне физиолошке и здравствене предности.

Нека истраживања чак сугеришу да пребиотици у храни имају сличну улогу као и антиоксиданси, јер неутралишу канцерогене материје. Наиме, они хране бактерије што производе кључне кратколанчане масне киселине (бутират, ацетат, пропионска киселина и валерат), које јачају слузокожу црева. Производња кратколанчаних масних киселина спречава канцер, јер се притом смањује pH вредност у цревима. Две најпознатије добре бактерије у људском организму јесу бифидобактерија и лактобацили, а обе производе млечну киселину која штити дебело црево смањујући pH вредност. Нижа pH вредност у дебелом цреву значи мањи ризик од рака, јер се инхибирају проканцерозни ензими. Бактерије такође производе и бутират, који се повезује с апоптозом (самоуништавањем) канцерогених ћелија, као и с повећањем антиоксиданса у цревима. Појава карцинома дебелог црева врло је ретка у неким подручјима Африке где је традиционално унос дијеталних влакана велики. На основу тога Burkitt (1971.) је поставио хипотезу да дијетална влакна могу спречавати појаву карцинома дебелог црева повећавајући волумен столице, учесталост, разређујући садржај, те смањујући контакт токсина из столице с дебелим цревом. Влакна могу везати жучне киселине које производе канцерогене метаболите.

Ферментацијом влакана настају кратколанчане испарљиве масне киселине које такође делују против карцинома дебелог црева било изравним анти-канцерогеним деловањем било снижавањем вредности pH што спречава конверзију примарних у секундарне жучне киселине, које могу бити канцерогене (Nagengast i sar., 1995.)

Иако су истраживања о повезаности карцинома дебелог цријева и уноса дијеталних влакана још у току, позитивна корелација је доказана (G iacosa, 1998. ; N egri i La V ecchia, 1998. ; V ernia, 1998.).

Новија истраживања показују такође позитивну корелацију уноса дијеталних влакана и карцинома дојке (Giacosa, 1998.).

♥ Влакна која улазе у састав Превент хлеба утичу на регулацију телесне тежине

Исхрана богата растворљивим дијететским влакнима може помоћи у циљу здраве контроле телесне тежине, јер даје дужи осећај ситости након јела. Пребиотска влакна која улазе у састав хлеба Превент су биљног порекла, и садрже 90% влакана у сувој материји. Нискокалорична вредност растворљивих дијеталних влакана у хлебу је од 1-2 kcal/g (САД: 1,7 kcal/g, ЕУ: 2 kcal/g, Јапан: 1 kcal/g).

 

 

 

 

 

♥ Орална нега

Пребиотици такође имају користи за оралну негу са здравственом тврдњом о минерализацији зуба. На основу ове тврдње од 2016. године, за низ производа који садржи дијетално растворљиво влакно на бази акација гуме поднет је захтев из Уредбе (ЕУ) бр. 2016/854. Да потрошња хране/пића која садржи акацијеву гуму уместо ферментабилних угљених хидрата доприноси одржавању минерализације зуба.